Kada počinje govorno-jezički razvoj

Govorno-jezički razvoj počinje pojavom prvog krika odnosno plača na rođenju deteta koji sadrži sve elemente akustičke strukture govora. 

Razvoj govora i jezika je individualan za svako dete, ali postoje određene sličnosti koje su zajedničke većini beba.

Faze razvoja i fond reči u zavisnosti od uzrasta deteta

Drugi mesec predstavlja period gukanja ili vokalizacije kada nas beba svojim oglašavanjem, gukanjem, obaveštava o njenom trenutnom psihofiziološkom stanju (prelingvalni period). U ovom periodu dolazi do pojave nukleusa budućih izgovorenih glasova: a, e, u.

U drugom i trećem mesecu karakteristično je raspevavanje vokala i predstavlja nukleus nekih glasova iz grupe nazala (m i n) i ploziva (b,d i g).


Foto: Fotolia

Nakon trećeg meseca, beba u svoju vokalizaciju uključuje kompletan rezonatorski prostor, izgovara preciznije forme vokala a istovremeno se javljaju i prve forme glasova iz grupe frikativa (f, v i h), glas J,  kao i ploziva p i t.

Oko šestog meseca počinje brbljanje i prepoznaje se po udvajanju glasova i formiranju prvih slogova (ma – ma, ta  ta). Vrlo često ovaj period se poklapa sa početkom sedenja.

Pročitajte i: Razvoj govora do godinu dana
 

Lingvalna faza ili faza progovaranja se obično javlja oko prvog rođendana, kada dolazi do izgovaranja prve funkcionalne, smislene reči kojom dete svesno imenuje neki predmet ili biće. Obično se pojava prve reči poklapa sa prohodavanjem (nije nužno povezana, ali se često preklapaju ).


Foto: Shutterstock

U 12 mesecu dete razume oko pedesetak reči, uzimajući u obzir da je ova faza individualna za svako dete.

Do 18 meseca, dete treba da izgovara oko 50 reči, uglavnom imenica i glagola a razume između 100-150 reči, pokazuje neke delove tela na zahtev, razume jednostavne naloge. Ovo je period kada nastaju prve proste rečenice : Mama daj, Tata dodji, Beba am ( jede ).

U drugoj godini govorno-jezički razvoj se usložnjava, dete razume i izvršava jednostavne verbalne naloge, pokazuje i traži željeni predmet, sluša priče i gleda slike, ima rečnik od oko 300 reči. Formira prostu rečenicu.

U trećoj godini, detetetov rečnik se uvećava od 500 do 1000 reči, formira duže iskaze od tri, četiri reči. Počinje da broji do tri, razlikuje par osnovnih boja i peva kraće pesmice.  Dete ovog uzrasta koristi 50-70% suglasnika. Oko treće godine se javlja upotreba zamenice Ja.

U četvrtoj godini dete ulazi u fazu ’’radoznalosti’’ kada razvija posebnim intezitetom svest o svetu koji ga okružuje,raspolaže rečnikom od oko 1500 reči, govori razumljivim i potpunim gramatički ispravnim rečenicama( dozvoljena su blaga odstupanja), priča o sebi i drugima, postavlja i odgovara na pitanja. 


Foto: Pixabay

U petoj godini pravilno koristi sve elemente govora. Govor je u potpunosti gramatičan. Ima rečnik od oko 2000 reči, definiše jedostavne reči, zna da broji, recituje, prepričava događaje, ispravlja greške pri izgovoru novih reči.

U šestoj godini razume i  može da izvršava više naloga istovremeno koja su data verbalnim putem. Rečnik se uvećava, rečenice postaju složenije i sličnije govoru odraslih.

To je ujedno i period kada se govorno jezički razvoj završava, dete samo kasnije bogati svoj rečnik kroz  školovanje i razne edukacije.

Logoped, Igor Buzganović
Logopedsko-defektološki centar Buzganović