Da porođaj u Srbiji može da bude i divno iskustvo koje nećemo želeti da zaboravimo dokazuju lepa iskustva naših mama, posebno u porodilištima sa manjim brojem porođaja. Porodilište u Bačkoj Toploli je jedno od tih malih, vanbolničkih porodilišta u koje često dolaze i žene iz drugih mesta i gradova kako bi bile u mogućnosti da se porode u jednom normalnom i podržavajućem okruženju. 
 

Foto: Aleksandra Gvozdenovic / privatna arhiva
 

Mama Aleksandra Gvozdenovic, nedavno je na svet dočekala svog drugog sina baš u ovom porodilištu. Nakon divnog iskustva, poželela je da svoju priču podeli sa nama. 

Prenosimo vam Aleksandrine reči i priču o tome kako je Aleksej uz pomoć divnih ljudi i svoje mame došao na ovaj svet. 
 

Birala sam porodilište u kojem rade divni ljudi 
 

Dok svi pricaju o akušerskom nasilju, kojem sam i sama svedok bila na prvom porođaju u Betaniji, moram da podelim svoje iskustvo tokom drugog porođaja u Bačkoj Topoli. Naime, kako pripadam opstini Bečej, dobila sam da biram da li želim da se porodim u Novom Sadu, Senti ili Vrbasu. Uzela sam uput za Novi Sad, međutim počela sam da razmisljam kako bi bilo lepo da se porodim u Topoli. U pitanju je vanbolničko porodilište, nema opciju epidurala kao ni carskog reza. Otišla sam na pregled kod ginekologa, koji me je detaljno pregledao i rekao da mogu da se porodim i kod njih bez problema, i ako nije moja opština. 
 

Kada je došlo vreme porođaja, doktor me je uputio na prijem, tamo me je dočekala babica Eržika, za koju ne mogu da se odlučim da li je bolji čovek ili babica. 
 

Babica mi je pružila utehu koja mi je bila potrebna 
 

Na vratima porodilišta rastala sam se od ćerke, kada sam ušla u porodilište, raspakala sam se, bilo mi teško zbog ćerke, ali babica me je zagrlila, i tešila i rekla da će se i ona uskoro rasplakati, ali da nam to ne treba. Bilo je 12 sati, rekla je da će me ona poroditi do kraja njene smene,  do 7 sati uveče, i da ću brzo biti sa ćerkom. Bila sam otvorena već 5 prstiju, dok me je babica primila, na sledećem pregledu bila sam otvorena već 7 prstiju. Dr Vesna mi je rekla da će mi priključiti indukciju i da šetam. Šetala sam i šetala, ali bolova nije bilo, doktorka me je pregledala i rekla da sam otvorena vec 8-9 prstiju, vodenjak ne može da probuši jer je tik uz glavicu, ali pošto je sve  bez bola, ako bolovi ne krenu uskoro da će me poslati u Suboticu. Tada je bilo 16:20, rekla je da mi daje fore do 17h, ako ne krene, hitno me voze u Suboticu. Ubrzo nakon toga dosao je dr Červenak, pregledao me je, rekao je da je sada idealan trenutak da se vodenjak probuši, što je i uradio. 
 

BRAVO MAMA - reči koje svaka mama na porođaju treba da čuje 
 

Posle bušenja vodenjaka bolovi su odmah počeli, ali su mi rekli da se ne napinjem vec samo da dišem. Dali su mi mokru pelenu, da stiskam i brišem lice, babica mi donela fitnes loptu i rekla mi je da siđem da sedim malo na nju, ja sam joj rekla da me jako napinje, kad je pogledala videla je da je kompletno spremno sve za porođaj i da se beba spustila, spremila se za porođaj i sve je počelo. Došli su dr Vesna i dr Červenek, moja divna babica, sve mi je objasnila, kako da guram i šta sve da radim kako bi se što lakše porodila. Doktor Červenak stojao je pored mene, dao mi je ruku, mazio me po kosi i govorio BRAVO MAMA, odlično ti ide, kvasio mi lice pelenom. Babica mi je rekla da će pustiti sve prirodno da ide, da neće ništa silom raditi, babica je govorila divne reči u toku porođaja kao i dr Vesna...i tako je iz 4 napona u 17:12 došao moj dečak Aleksej sa ocenom 10/10. 
 

Aleksej / Privatna arhiva
 

Ne želim da zaboravim svoje porođajno iskustvo 
 

Stavili su mi bebu na grudi uz predivne reči. Nisam sečena, pukla sam na staroj epizotomiji ali samo dva šava. Dr Vesna dala mi je anesteziju, i zatim ušila, ali to nisam ni osetila. Bilo je ovo predivno iskustvo, koje se ne trudim da zaboravim, čak šta više, rado se secam svog porođaja i ovih divnih ljudi. 
 

Želela bih da se zahvalim javno babici Eržiki, dr Vesni, dr Červenaku, babici Miri kao i  babicama Melaniji, Orsiki, Editi, Olgi, koji su moj boravak tamo učinili lepim i udobnim i da se osećam kao žena, koja je došla da na svet donese dete. Mnogi bi mogli da dođu kod njih, da vide kako treba da se ophode prema ženama, i da vide sta znači biti čovek.  
 

Mama Aleksandra Gvozdenovic

 

Važno je da napomenemo da u vanbolničkim porodilištima nema uslova za zbrinjavanje hitnih intervencija i da je sigurnije porađati se u bolnici. Međutim više malih porodilišta u kojima bi se porađale žene sa fiziološkim trudnoćama, rasteretila bi tercijalne zdravstvene ustanove i uslovi za porođaj bi bili mnogo bolji kako u velikim tako i u malim porodilištima. Naravno, neophodno je dobro organizovati sistem podrške u slučaju da se porođaj zakomplikuje. 
 

Ali, ima tu još nešto. Mali broj porođaja daje prostor da se više vremena posveti trudnici, da se porođaj ne forsira, ali lepe reči, zagrljaj, razumevanje i ono BRAVO MAMA, to može i treba da bude praksa u svim porodilištima, bez obzira na broj porođaja. 
 

Znamo da može. Naša porodilišta moraju biti mnogo bolja.  

Jer, svaka mama zaslužuje da ima porođaj koji neće želeti da zaboravi