Donedavno se u akušerstvu koristio termin starija prvorotka. To su bile žene koje su svoju prvu bebu donosile na svet posle tridesete. Danas se taj termin više ne koristi, a sa stanovišta savremene medicine, poznim materinstvom se smatra prvi porođaj žene starije od 35 godina.

Mane kasnog materinstva

Nije tajna da upravo žene koje se odluče da rode dete u poznijim godinama imaju brojne probleme vezane za mogućnost da začnu i donesu na svet zdravo dete, a da pri tom ne naude vlastitom zdravlju. Praktično nema žene koja oko četrdesete ne pati od neke hronične bolesti.

Polazeći od bioloških kriterijuma, smatra se da je za ženu najbolje vreme za rađanje između 20. i 29. godine. Posle 35. sposobnost začeća i donošenja trudnoće do kraja smanjuje se pre svega zbog toga što je ovulacija ređa, hormonski status se menja, snižava se reagovanje materice na hormone, a jajna ćelija stari.


Posle 35. godine povećava se mogućnost od komplikacija u trudnoći

Što je jajna ćelija starija, to je veći rizik da će se u složenom procesu razvoja ploda desiti greške. Nepobitno je utvrđeno da se rizik od hromozomske patologije, naročito u pogledu Daunovog sindroma, znatno povećava sa starošću majke.

Osim toga, posle 35. godine povećava se opasnost od vanmaterične trudnoće, raznih komplikacija kao što su prevremeni porođaj ili preneta trudnoća, toksikoza u drugoj polovini trudnoće, prevremeno curenje plodove vode, slabost trudova.

Porođaj starijih mama komplikuju i razne bolesti, recimo srčane tegobe, povišen pritisak ili dijabetes, koji u trudnoći mogu da se ispolje intenzivnije nego inače i zato predstavljaju ozbiljnu opasnost kako za ženu, tako i za bebu.

Žene koje rađaju prvo dete posle 35. češće imaju problem s dojenjem, pa su prinuđene da prehranjuju bebu ili sasvim pređu na veštačku ishranu. Međutim, koliko god da su te formule dobre, one ne mogu da zamene majčino mleko.

Prednosti kasnog materinstva

Jedna od glavnih prednosti kasnog materinstva jeste činjenica da žena između 35. i 40. godine, po pravilu, planski rađa svoju prvu bebu koju očekuje s ogromnom radošću, a ne kao obavezu.

Naučnici su otkrili da su kao posledica toga deca mlađih žena slabije razvijena u psihoemocionalnom pogledu nego mališani starijih majki koji su došli na svet posle problematične, a često i patološke bremenitosti. Zašto? Zato što se takvoj deci poklanja mnogo više pažnje, vremena i truda jer su došla na svet uz mnogo muke i odricanja.


Žene koje kasnije postaju mame su psihološki zrelije za materinstvo

Dokazano je da je u fiziološkom pogledu optimalni uzrast za prvu trudnoću 29 godina, dok je psihološki i emocionalno žena zrela za materinstvo otprilike deset godina kasnije. Zato žene koje su začele i rodile dete posle 30. rođendana, mnogo pozitivnije prihvataju svoje stanje i ređe pate od depresije.

Starije mame se ozbiljnije i odgovornije odnose prema bebi, trudnoći i porođaju. One redovno posećuju lekara i strogo se drže svih njegovih preporuka.

Postoje i čisto medicinske prednosti. U kasnijoj trudnoći može doći do pada holesterola, pa se smanjuje opasnost od šloga i infarkta. Starije mame ređe pate od urogenitalnih infekcija, lakše prolaze kroz menopauzu i dešava se da kasnije ulaze u klimaks.