imam 2 mala divna sincica koja volim do neba. ali mislim da sve vi koje pisete da je neopisivo lijep momenat kada se budite uz rucice svog djeteta itd... i ja sam taj osjecaj ponekad imala dok sam sapavala sa njima. ali otkad ne spavam sa njima, em sam raspolozenija, em naspavanija, i nista me ne boli, a od kreveta imamo najveci sto se na trzistu naci moze. btw, radim i posao mi zahtjeva da mi je mozak ukljucen 100% vremena.
pored ove moje izjave, smatram sebe super mamom, jer radim od 9 do &èh30, pa ih uzmem iz vrtica, trk kuci da spremim veceru. niti trazim pomoc od moje mame, niti od svekrve a uspijem djeci svjezu hranu svako vece da im serviram.
izvodimo ih sa muzem po raznim muzejima, parkovima, razna igralista itd...
uspijem sve to da obavim, i u isto vrijeme da izgledam na zensko. bas odtad, otkad sa njima ne spavam.
da dodam, rodjena sam u inostranstvu, gdje i zivim i poslusala pedijatre zemlje u kojoj zivim. dok sam slusala sestru mog muza i svekrvu, bila sam ocajna !!!

Moja cerka je spavala u kreveticu pored naseg kreveta (strana kreveca je bila otvorena) i to mi je bilo super. Malo pomazim ako je nemirna i nastavi da spava. Od kad smo nas dve ostale same (a i ona porasla), spava samnom u bracnom krevetu. Spavamo sasvim ok, u pocetku sam se trudila nocu da je pokrivam, ali sam u medjuvremenu odustala. Kad joj bude bilo hladno pokrice se sama, a sve dok to ne utice na njeno zdravstveno stanje je ok. Ne mogu da se pozalim da zbog toga sto je ona samnom u krevetu losije spava (generalno sam uvek dobro spavala). Kad bude izrazila zelju da spava u svom krevetu, nikakav problem, dotad uzivamo zajedno, pogotovo zimi, toplije je ;)

Pomaze Bog,
Prirodno je da beba spava uz majku dok ne oseti potrebu za promenu.Zivotinje svoju mladuncad ne ostavljaju same,vec ih svojim telom stite.Mislite li da je to slucajno?

Zašto iz jedne krajnosti idete u drugu? Ako dete ne spava sa majkom u krevetu, zašto odmah ideja da spava u potpuno drugoj sobi, dok jadno vrišti i pati se? A zašto ne da dete spava lepo u svom krevecu, u sobi pored mame i tate, gde će imati dovoljno mesta da se okreće, i najposle naučiti da ima nešto svoje, da je to njegov krevet, i samo njegov? Kako mislite da sa npr 4 godine naučite dete da spava samo u svojoj sobi, što je cilj, ako ono do tog doba još uvek spava sa vama?
Moja ćerka od prvog dana spava u svom krevetiću. Kad odemo kod moje majke na par dana, pošto ona nema krevetac, spavamo silom prilika zajedno, i iskreno celu noć se budim na svakih sat vremena u strahu da ću je udariti jer nemirno spavam. A primetila sam da tada i ona sama nemirnije spava, tj okreće se celu noć, nađem je u pola noći popreko okrenutu na jastuku, ili skroz spuštenu dole kod mojih nogu. U svom krevecu spava mirno, kako zaspi tako je ujutru nađem, a mišljenja sam da je za bebu jedna od najbitnijih stvari u rastu i razvoju upravo taj kvalitetan san. Da ne pričam o tome da zaista ni ne želim da nemam na primer svoj bračni život, da ne mogu da delim postelju kako treba godinama sa svojim suprugom. Imam prijateljicu koja ima troje dece, i svi su spavali sa njom u krevetu. Kada sam je pitala kako i kad ih je odvikla od toga, rekla mi je da ih je kada su imali 6 godina, a ona nekako baš na tih 6 godina ostajala trudna, jedva naterala da izađu iz kreveta, jer joj je bilo užasno naporno da trudna i ogromna deli krevet sa mužem i 6-godišnjim detetom, i jedva ih je odvikla.
Svako po svom nahođenju radi, naravno, ovo je moje mišljenje, i ne mislim da volim svoje dete manje ako nije 24h uz mene. Naprotiv, mislim da činim dobro i sebi i svojoj ćerki, ako nam obema obezbedim kvalitetan san - naredni dan ćemo obe biti odmorne i dobro raspoložene za druženje jedna s drugom, a to i jeste cilj svake majke - da bude srećna i odmorna za svoje dete.

I meni se cini da je cilj savremenog drustva da odalji roditelje od dece,da se sto pre odbace kao stenad.Mi imamo troje dece i svake noci nam u krevet useta bar dvoje.Ruke ,noge posvuda,moj debeli stomak deci sluzi kao jastuk,ha,ha,nadjem ih na nogama ujutru,na zadnici,namestaju se kako im odgovara...Pokrivamo se,otrkivamo,sve je to slatko...Bolje nego da patim sto nema dete,sto se nisam udala i tome slicno,opet bih lose spavala :)

Moj sincic od treceg meseca spava samnom u krevetu iako je kao beba bio super i nije se cesto budio nocu. I dan danas (2,5g) spava samnom i nezamislivo mi je drugacije. Ususkamo se i obavezno me drzi za kosu, to mu je od malena bila zabava. Iako nemirno spava, po celu noc se otkriva, nalazim ga ispod nogu, seta po celu noc po krevetu, ne smeta mi jer mi je to jako slatko. Posto smo sami, i dete je rastavljenih roditelja nekako mi je i zao da spava sam u krevetu i da sam svaki dan nenaspavana nema veze. Doci ce dan kada ce odrasti i traziti sam da spava u krevetu, a ovo su momenti koji su nepovratni i prolazni. Zato svaku noc uzivamo, citamo bajke, pricamo price, pevamo ususkani zajedno :)

ja sam recimo majka djeteta rastavljenih roditelja i moja cura od 3 godine spava sa mnom preko 2 godine..a niti bih htjela da je drugacije dok god ona sama ne izrazi zelju..nema mi smisla da ja spavam sama na velikom bracnom krevetu,a ona sama u svom..ovako nam je ljepse i ja stvarno uzivam..a i otkako je beba bila pa svr do sad,nema problema sa spavanjem,tako da se obje naspavamo..mislim da ce mi biti jako tesko kad ce ona izrazit zelju da spava sama..a do tad- uzivam u svakom trenutku grijuci njenu guzu u svom krilu dok spavamo ;-)

Moj bebac od prvog dana spava u svom krevetiću, sad ima 15 mjeseci. Noću malo zaplače, dam mu da pije i on produži, nema ljuljuškanja i uspavljivanja. Ali nešto mi žao, ja želim da ga mazim, ljubim, da ga ušuškam pored sebe, mada se bojim da će mu to prujeći u naviku i da ga poslije neću moći odviknuti. Svi se trude da se odviknu, a ja bih obrnuto. Čekam period kad će nam se sam ušetati u krevet.

Drage mame... Naravno da svako treba da odluci da li ce ili nece deliti svoj krevet sa detetom. Postoji opravdanje za obe odluke. Dok su mali, zaista je lakse, sigurnije i lepse da spava u krevetu sa svojim roditeljima. Mislim da je glupost ova baljezgarija o neispavanosti, jer je nedostatak sna u opisu posla svake mame :) Ali... ja imam dva sina od 9 i 5 godina i svi spavamo u istom krevetu, jer oni odbijaju da predju u svoje sobe i svoje krevete. I verujte da ne postoji nacin da ih ubedim u to. Dakle, nisam bila neispavana dok su bili mali, ali sada jesam, jer prostor koji zauzima beba i prostor koji zauzima devetogodisnjak se drasticno razlikuje. Ako ste sigurne da cete u jednom trenutku svog zivota imati metod i nacin da decu premestite u njihove krevete, iskreno mislim da treba da spavaju sa roditeljima. Ali ako zelite da izbegnete ovo sto se meni dogadja, ne rizikujte...

Vidim da svi imate poziiiitivno iskustvo sa bebcima u krevetu,ja bas i nemam,sin mi jako nemirno spava te par puta kad smo bili prinudjeni da delimo krevet sa njim,nije ni najmanje licilo na spavanje iz reklama,znate svi veseli i nasmejani...vec na budjenje ukocenih hijena :D no moja sreca je sto on spava cele noci od 2.meseca,te sada fino legne u krevetac,izljubimo se...dobije pricicu i svi smo srecni! Ja smatram da nema nista lose u tome da bebac spava sam.Ali takodje mislim da su ovi tekstovi pomalo smesni jer svako dete je prica za sebe,prica koju samo roditelj razume i poznaje...

I nasa beba spava sa nama od 7 meseca, nije bas lako nama ali bitno je da ona uziva..

Nekako sam imala izgleda sreće, pa mi je sinčić (koji sada ima 2 godine) već sa 2 meseca u komadu spavao 10 sati... od rođenja je spavao u krevecu tik uz naš krevet, ukoliko bi se budio hvatao bi me za ruku i nastavljao da spava... Sada mu je glavna fora da mi mrsi kosu ako se probudi kako bi se opet uspavao (volim to, mada ujutro ustajem sa frizurom "ala petarda eksplodirala" ;D)
Dešava se da pred jutro sam pređe iz kreveca u naš krevet, ušuška se između tate i mene i nastavi da spava - svi volimo takve momente ;)
Mišljenja sam da svako treba da radi ono što voli, što ga čini srećnim i pruža miran san...
Nemojmo biti isključivi :)

ja volim moje dete naravno ali sam za to da spavaju u svom krevetu ,desi se i nama nekad da dodje u krevet pa odspavamo do kraja noci ali retko ,ja ipak volim da sam pored mog muza a i nama je lakse tako :)

I ja se slazem sa svim dobrim ljudima ovde koji maze svoje bebe. Poenta je valjda ako vec zelite bebu i dete u svom zivotu i da mu se posvetite i da ga puno i bas puno mazite.

Ja sam spavala sa prvom devojcicom do prve godine, onda je dobila svoj veliki krevet i sada bez problema spava u njemu. Druga devojcica ima 8 meseci i spava sa mnom. To nije nikakav napor! Podojim je tu u krevetu i nastavimo da spavamo! Jer da spava u svom krevetcu budila bi i sestru pa bi to tek bila igranka bez prestanka!

koja glupost... mi spavamo super i to po 12 sati zajedno!

Dodir meke ručice na obrazu u 3 ujutru i miris kosice milog bića ne bih menjala ni za šta na svetu, taman kada bi neko dokazao da će mi od toga izrasti treće oko.

nisam bas sigurna u ovo. meni je mnogo gore da u dva ujutro moram ustajati, nosati je da zaspe, pa onda sacekati da utvrdi san da bih je mogla spustiti u krevetac...to mi je min. sat vremena, pa onda de ponovo zaspi...za mene je to stres :-)

To nije bilo baš pitanje odluke... Par puta sam je spustila u krevet i od tad joj je lepše kod nas, toplije... Kad je spustim u krevetac uplaši se jer nismo tu. Ne krivim je... Doduše, raširi se čitava po mom jastuku pa posle nema mesta za mene :) Ali je osećaj kad je zagrlim i spavamo zajedno neprocenjiv...

Tekst je baš budalaština...Moj dečak spava sa mnom od kad sam se vratila na posao, imao je 11 meseci i mnoooogo mi je lakše. Dok je bio u krevetiću budio se 3-4 puta u toku noći, te da pije vode, pa mu ispadne duda, pa onda moram da stojim pored njega dok ne zaspi pošto me uhvati za prst i ne pušta.Komirana sam dolazila na posao. A ovako kad je sa mnom, sve to isto radim ali ne ustajem iz kreveta i ne razbudim se.
A i moj dečak je velika maza, obozavam kad me zagrli ili uhvati za ruku i tako spava, pa ne postoji osećaj na svetu koji to može da zameni. Meni je to najbitnije.
Pozdrav za sve mame koje se maze sa svojim bebama :)