Od 1. septembra moguća su dva nova poskpljenja - cena karata u javnom prevozu i usluge u vrtićima.
 

Foto: Freepik

Grad Beograd postigao je dogovor sa konzorcijumom privatnih prevoznika "Ariva Litas" o povećanju cena po pređenom kilometru koji iznosi oko 10 odsto i trebalo bi da važi od septembra. Na odluku konačni sud daće prestonički odbornici na sednici Skupštine grada koja je zakazana za četvrtak. Kako će i da li će zbog ove izmene poskupeti i cene karata javnog prevoza još nije poznato.

Krajem marta, prevoznici koji učestvuju u gradskom i prigradskom javnom saobraćaju, GSP "Beograd", "Ariva" i "Lasta" uputili su zahtev gradu u kome su tražili povećanje cene po pređenom kilometru. Na to imaju pravo, dva puta godišnje, u martu i septembru, ukoliko su ispunjena četiri kriterijuma - povećanje cene goriva, potroišačkih cena u prestonici, veča bruto zarada u glavnom gradu i kursa evra, pišu Novosti.

Prevoz skuplji 10 odsto?

Predlog je grad usvojio svima sem GSP "Beograd" koji je tražio uvećanje od oko 17 odsto. Zahtev GSP-a ove nedelje neće ni biti na dnevnom redu za izjašnjavanje odbornika. Od septembra Grad Beograd isplaćivaće Arivi 200.59 umesto dosadašnjim 181,89 dinara za solo autobus, a za minibus 140,28. Toliko iznosi uvećanje za 10.34 odsto koje je Grad odobrio ovim konzorcijumu privatnih prevoznika.

Foto: Freepik

Solo vozila SP "Lasta" koja saobraćaju ka prigradskim naseljima dobićaje 150,02 dinara po pređenom kilometru, zglobni 181,41 a minibus 112,99 dinara, što je za 10.17 odsto više nego do sada. Danas lastine solo autobuse po pređenom kilometru Grad plaća 136,17, zglobne 164,66 minibuseve 102,56 dinara. Gotovo identično uvećanje od 10,04 odsto odobreno je i "Avala" busu pa će se već kroz petnaestak dana iz gradske kase izdvojiti 154,55 dinara za kilometar koji vozi solo autobus, a za zglobni 185,46.

Cene po pređenom kilometru razlikuju se i do 60 odsto u zavisnosti od toga da li na nekoj liniji vozi minibus, solo ili zglobni autobus, da li voze kroz centar Beograad ili idu ka obodnim naseljima, koliko imaju stajališta i da li su im trase opterećene saobraćajem.

Od svih stavki, prevoznici se najviše žale na poskupljenje goriva, ističu da ukljućivanje klime prazni rezervoar za 10-12 odsto. Pretili su i prekidom vožnje u centru prestonice. Početkom avgusta nezadovoljni vozači Laste iz Barajeva štrajkovali su glađu te su na jedan dan obustavili prevoz zbog čega su trpeli žitelji ove prigradske opštine, koji su se i ranije žalili na neredovne polaske.

Posledenje poskupljenje 2015. godine

Gradski prevoz poslednji put poskupeo je 2015. Naplata karata je dovoljna za četvrtinu troškova javnog prevoza u našom glavnom gradu, dok se ostatak finansira iz prestoničke kase. Nije nemoguće da se po usvajanju ove odluke, povećaju i cene dnevnih i mesečnih karata za vožnju autobusima, trolejbusima i tramvajima.

Foto: Freepik

Od pre dva meseca vožnja minibusevima "skočila je" sa 150 na 200 dinara dok oni koji se voze od Slavije do aerodnroma "Nikola Tesla" na liniji A1 umesto 300 dinara plaćaju 400 dinara.

Poskupljuju i vrtići?

Roditelji će od ove jeseni prema trenutnoj situaciji sa raznim poskupljenjima najverovatnije i za boravak dece u obdaništima morati da izdvoje više novca nego do sada. Poskupljenje za sada najavljena je samo u pojedinim privatnim vrtićima, piše Politika.

- Neki su cene blago podigli još pre mesec dana, neki ih podižu od septembra. To sve zavisi od kuće do kuće jer različite su politike poslovanja, drugačije cene, uslovi i plate vaspotača. Ali mi smo u lancu svega ovoga što se dešava. Inflacija je, deca jedu četiri puta dnevno, vaspitači moraju dobiti veće plate da bi se preživelo jer sve ide gore, sve je poskupelo. Prosečna cena vrtića je oko 270 evra, a koliko znam iz kontakata sa kolegama, neće to biti neka velika poskuplkjenja. Otprilike oko 8 odsto. Ali to je za očekivati jer znamo da su bukvalno svi troškovi skočili - priča vlasnica jedne privatne predškolske ustanove.

Gradska uprava, koja je još u septembru 2015. godine počela projekat subvencionisanog boravka dece u privatnim poredškolskih ustanovama za koju nema mesta u državnim poskupkjenje ne može da spreči.

Foto: Freepik

- Grad Beograd nema uticaj na formiranje cene boravka dece u privatnim vrtićima kao i na eventualna poskupljenja usluga u ovim obdaništima. Ali konstantno apelujemo na uprave privatnih vrtića da cene borabvka u njihovim ustanovama bude identična ekonomskoj ceni boravka dece u predškolskim ustanovama čiji je osnivač Grad - kažu iz Sekretariujata za obrazovanje.

Grad Beograd danas subvencioniše boravak 23.333 dece u 455 privatnih vrtića i na ime refundacije dela troškova od 2015. godine do juna 2022. roditeljima je isplaćeno ukupno 20,3 milijarde dinara.

U Beogradu u vrtiće ide oko 80.000 dece

- U Beogradu u vrtiće (državne i privatne sa subvencijom grada) ide oko 80.000 dece. To je oko 35.000 više u odnosu na 2012. godinu. kada je Beograd imao oko 45.000 mališana u vrtićima. Sekretarijat primenjuje identičan tretman za decu u državnim i privatnim vrtićima i u jednakom odnosu se subvencioniše njihov boravak.

Foto: Freepik

To znači da grad plaća 80 odsto ekonomske cene za boravak deteta u državnom vrtiću u iznosu od 22.468 dinara, odnosno roditelji plaćaju 20 odsto, što je 5.617 dinara iako je ukupan trošak grada za boravak deteta 28.085 dinara - kažu iz ovog gradskog sekretarijata.

Oni dodaju da u privatnim vrtićima grad subvencioniše iznos do 80odsto od ekonomske cene, od 28.085 dinara, dok razliku plaćaju roditelji. A kolika je razlika zavisi od cene koju je odredio izabrani privatni vrtić.

"Za očekivati da u državnim vrtićima skočiti cene"

- Cena boravka u državnim vrtićima formira se na osnovu Pravilnika o ekonomskoj ceni vrtića, objavljenog u septembru 2021. godine, objašnjava Bosiljka Jovanović, predsednica samostalnog sidikata predškolskog obrazovanja Srbije, i smatra i da najavljeno poskupljenje neće zaobići ni društvene ustanove.

Foto: Freepik

- Zbog rasta cena je za očekivati da će i u društvenmim vrtićima skočiti cene. Imamo o tome nezvanične informacije, ali ništa potvrđeno niti zvanično nismo dobili. Poskupeli su energenti, namirnice i ekonomska cena vrtića će morati da poraste. To se prema pričama koje smo čuli očekuje od jeseni - kaže Jovanovićeva.

Isto misli i Snežana Maksimović iz Asocijacije privatnih predškolskih ustanova.

- Još se držimo, veći deo nas čeka da vidi koja će biti ekonomska cena jer mislimo da bi grad trebalo da "proveri" njenu visinu. Unazad pet godina sve poskupljuje a ona nije menjana onoliko koliko postoje subvencije. Realno bi bilo da sada bude 31.000 dinara. Veći deo privatnih ustanova baš tu izmenu i čeka - ističe Maksimovićeva i dodaje da je iznos koji se naplaćuje državnim vrtićima orijentir kod formiranja cena za privatne.

Izvor: Blic