Nakon što ostane u drugom stanju, trudnica treba da se podvrgne testu za utvrđivanje krvne grupe i Rh faktora. Rh faktor može da ima značajnu ulogu u zdravlju bebe i zato ga je veoma važno što pre utvrditi.

O čemu je zapravo reč?

Na površini eritrocita su belančevine koje su specifične za svaku krvnu grupu. Krvna grupa A ima jednu vrstu belančevina, B drugu, AB obe, a nulta grupa nema nijednu.Pored tih belančevina, kojima se određuje kojoj krvnoj grupi pripadate, postoji još jedna vrsta koja se nalazi u krvnim ćelijama nekih Ijudi, dok ih kod drugih nema.

Ta belančevina je nazvana "rezus faktor", prema nazivu vrste majmuna kod kojih je prvi put pronađena. Oni koji je u svojim ćelijama imaju jesu Rh pozitivni, a oni koji je nema|u su Rh negativni.

Kako sve to funkcioniše?

Većina Ijudi, odnosno oko 85% populacije jeste Rh pozitivno. Ako je žena Rh negativna, a muškarac Bh pozitivan, i njih dvoje začnu dete, postoji potencijalna opasnost od neslagania, odnosno inkompatibilnosti.

Šta se zapravo dešava? Može da se dogodi da dete koje se razvija u stomaku Rh negativne majke nasledi očevu Rh pozitivnu krvnu grupu (a to se dešava u više od 50% slučajeva). Tada nastaju problemi, ali ne u prvoj trudnoći, jer tokom nje krv fetusa ne prodire u majčin krvotok.

Rh faktor ima važnu ulogu u zdravlju bebe

Međutim, tokom porođaja, bebina krv prodire u krvotok majke i tada njen orgamzam počinje da proizvodi antitela (molekule belančevina koji kasnije uništavaju prisutna "strana" tela u organizmu). Sama po sebi Rh antitela su bezopasna, sve dok majka opet ne zatrudni.

Ako je u prvoj trudnoći nosila Rh pozitivno dete i ako je došlo do prelaza Rh pozitivnih eritrocita u njen krvotok, antitela će krenuti u "rat" protiv bebinih eritrocita jer ih "vide" kao "strana" tela. Ona će brzo proći kroz posteljicu u bebin krvotok i prouzrokovati masovno razaranje entrocita, što može da dovede do teške anemije a u najgorem slučaju i do smrti deteta u materici.

Kako se bolest sprečava?

U prošlosti Rh inkompatibilnost predstavljala je veoma veliki problem. Novorođenčad su se rađala bolesna ili su umirala. Srećom, danas su postignuta značajna medicinska dostignuća u prevenciji komplikacija usled Rh inkompatibilnosti, kao i tretmana novorođenčadi koja boluju od Rh bolesti.

Danas se ženama, kod kojih postoji mogućnost razvoja antitela u trudnoći, daje jedna ili čak dve doze Rh imunoglobulina. Prva se daje oko 28. nedelje trudnoće, a druga u prvih 36 časova (najviše 72 časa) nakon porođaja. To sprečava stvaranje Rh antitela.

Rh imunoglobulin takođe može da se da i nakon pobačaja, amniocenteze ili krvarenja tokom trudnoće. Ta injekcija sprečava stvaranje bilo kakvih potencijalno opasnih antitela koja bi mogla da naškode njenim budućim bebama.

Šta ako beba ipak oboli?

Ukoliko se testiranjem potvrdi da žena u prvoj trudnoći već ima razvijena Rh antitela u krvotoku (što može biti reakcija na propuštanje krvi ploda kroz posteljicu u majčin krvotok), postoji opravdana sumnja na postojanje hemolitične bolesti fetusa ili Rh bolesti.

U tim slučajevima može da se uradi amniocenteza kako bi se odredio nivo bilirubina u vodi ploda. Po potrebi, određuje se nivo hemoglobina i prisustvo anemije fetusa, a tokom cele trudnoće pažljivo se prati broj antitela.

Veoma retko, ako je inkompatibilnost ozbiljna a bebino zdravlje ugroženo, može se radi se transfuzija krvi deteta još dok je u majčinom stomaku ili neposredno posle porođaja.

Svrha takve transfuzije jeste zamena bebine krvi, čime se postiže stabilizacija nivoa crvenih krvnih zrnaca i eventualna šteta uzrokovana cirkulisanjem Rh antitela u bebinom krvotoku. Međutim, zahvaljujući velikoj efikasnosti Rh imunoglobulina, takva vrsta ansfuzije sprovodi se u manje od 1% slučajeva.