Komentari za tekst "Dojenje nije samo hrana već i ljubav i uteha, kroz mamino mleko dolazi zdravlje detetu"
Slazem se sa Lanom, samo uporno. Kod obe bebe sam jos u porodilistu odma nakon porodjaja pocela da pijem Laktil. Pustiti bebu da sisa, ne prekidati zato sto mislimo da nema vise mleka, zato sto je beba zaspala na dojci...golicati, stipkati ispod miske vratica u prvim nedeljama da nastave da sisaju dok se ne uspostavi laktacija. Posle je sve lako, beba i mama se sami osluskuju kada kome sta treba. Ponuditi bebi sto cesce da sisa, cim osetite nadolazenje mleka ali i kad vam se cini da su grudi prazne, verujte nisu, to su sve faze promene mleka od bebinog rodjenja. Ne slusati nikoga ko vam stvara nervozu, odstraniti te persone iz kuce. Hrana koja vama pricinjava zadovoljstvo je upravo ona koja ce dozvoliti hormonima da odpuste mleko za bebu...pa makar to bilo pivo, pljeskavica ili cokolada, ko sta voli i za cim zudi...kad uspostavite laktaciju tu nije kraj, bice jos par puta kriza mleka, ali opet ne odustajete, samo kontinuiranim sisanjem stvarate mleko iznova i iznova, bez pauze, dohrane...
Stvarno imam potrebu da ovu vest prokomentarisem.
Toliko mi je teško i psihički i fizički bilo i za prvo i za drugo dete, da dojim… Nema spavanja, beba traži svakih sat vremena, ja mleko nisam imala u količini da to curi… Niko drugi ne može da me odmeni i da adaptirano mleko bebi…
Ali izdržala sam oba pita. Jednostavno uzela dete stavila i dojku i sedela, ležala… u suštini prvih mesec dana po ceo dan dojila… e onda je krenulo sve na bolje, ustalila se laktacija, beba je tražila dojku na po dva- tri sata…
U suštini najgori je psihički deo dojenja kada je mama umorna, ne zna dal ima dovoljno, nahranila bebu a ona plače, i tu krene ono najgore - da se malo dohrane da beba ne plače… Po mom mišljenju mame tu naprave najveći problem i najveću grešku, dojila sam ali i dalje plače evo malo dohrane… I samim tim se kod majke i količina mleka koja treba bebi smanji…
Izdržite mame bar prvih mesec dana… Neka je beba na dojci po ceo dan… Nema veze ni sto je beba napredovala samo 400-500gr… Majčino mleko je zlato za njih…
Toliko mi je teško i psihički i fizički bilo i za prvo i za drugo dete, da dojim… Nema spavanja, beba traži svakih sat vremena, ja mleko nisam imala u količini da to curi… Niko drugi ne može da me odmeni i da adaptirano mleko bebi…
Ali izdržala sam oba pita. Jednostavno uzela dete stavila i dojku i sedela, ležala… u suštini prvih mesec dana po ceo dan dojila… e onda je krenulo sve na bolje, ustalila se laktacija, beba je tražila dojku na po dva- tri sata…
U suštini najgori je psihički deo dojenja kada je mama umorna, ne zna dal ima dovoljno, nahranila bebu a ona plače, i tu krene ono najgore - da se malo dohrane da beba ne plače… Po mom mišljenju mame tu naprave najveći problem i najveću grešku, dojila sam ali i dalje plače evo malo dohrane… I samim tim se kod majke i količina mleka koja treba bebi smanji…
Izdržite mame bar prvih mesec dana… Neka je beba na dojci po ceo dan… Nema veze ni sto je beba napredovala samo 400-500gr… Majčino mleko je zlato za njih…
U pocetku kada sam pocela da dojim sina, nije uzimao dovoljno iako sam imala dovoljno mleka,davala sam mu i dohranu i stalno stavljala na dojku da sisa, svaki 20 minuta i na kraju mleka imam i previse iako je prvih 3 meseca sisao i bio i na dohrani.
Slazem se sa vama. Dojim blizance, imala sam tu agoniju prvih mesec i po dana, non stop ih dojim, traze na sat i po, po celu noc nisam spavala, oni jedu pa kukaju i malo po malo im dodavala dohranu misleci da nemam mleka za oboje. Doslo je do mastitisa pa sam nasla jednu divnu laktacionu sestru koja mi je pomogla privatno i oko mastitisa i sa savetima i vratila sam se iskljucivo dojenju..evo cetiri meseca imaju i samo ih dojim, bez dohrane. Mislim da je potrebna edukacija i podrska supruga, zaposlenih u porodilistu i sl. Nije lako dojiti, upravo taj psihicki aspekt je nagori i agonija da li je dete sito i sta ako ne napreduje.
