Čuvarkuća (Sempervivum tectorum), u narodu poznata još i kao pazikuća, vazdaživa, divlje smilje, žednjak ili uhovnik, višegodišnja je biljka koja naraste do 30 cm. Ona je puna blagodetnih sastojaka, ali žene koje su trudne i mame koje još doje morale bi da je izbegavaju.

Čuvarkući su listovi rozetasti, sočni, debeli i mesnati, a mogu biti zeleni, bordo ili ljubičasti; cvetovi se javljaju na vrhu i najčešće su crvene boje. Raste između kamenja, na stenama, na različitim tipovima zemljišta, a neki je čak gaje na krovu kuće. Takođe, nije retkost da se čuvarkuća zasadi i na terasi, u saksiji, gde se lako održava.

Kada i kako se bere?

Za lečenje se koristi svež list i sok isceđen iz njega. Bere se od marta do oktobra, a ako čuvarkuća raste u saksiji, onda se list može koristiti preko cele godine. Listovi čuvarkuće su najpuniji i najsočniji tokom leta, a svoja lekovita svojstva zadržavaju ako se čuvaju u zamrzivaču. Sok se takođe može iscediti u letnjem periodu i čuvati u zamrzivaču za zimske dane.

Ova izdržljiva biljka može da se gaji u posudama svih veličina

Šta leči?

Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uva, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak mast u uvu i smanjuje bol.

Pored toga, sok iz listića čuvarkuće je veoma dobar prirodni lek za oboljenja i povrede kože, čireve, posekotine i opekotine i herpes zoster. Takođe, sok se koristi za uklanjanje kurjih očiju i bradavica i omekšavanje grube ili ispucale kože laktova, ruku i peta. Uzdužno rasečeni listovi stavljaju se na lice jer hrane i zatežu kožu i uklanjaju sunčane pege.

Sok čuvarkuće može da se pije ili grgolji u slučaju bronhitisa, gnojne upale zuba, uva ili grla.

 

U kombinaciji s medom čuvarkuća je veoma delotvorna kod upale usne duplje. Poklonici alternativne medicine tvrde i da ova mešavina leči miome i ciste na materici, a posebno na ženskim organima i dojkama.